Kako izaći iz dugova na kreditnim karticama?

Bez autora

Feb 27 2012

Kreditna kartica je najlakše dobijeni kredit, a građani često ne shvataju da tim putem ulaze u zamku iz koje je teško izaći. Štednja, otplata više od mesečnog minimuma predviđenog duga, izbegavanje kupovanja sitnica na kredit samo su neke od preporuka za oslobađanje od takvih dugovanja. U našoj zemlji je trenutno izdato više od milion kartica, koje koristi oko 827.408 građana. Iako je za njih predviđen limit do 76 milijardi dinara, oni koriste tek nešto manje od polovine te sume, odnosno oko 36 milijardi dinara. Građani treba da budu svesni da su kreditne kartice za kartičarske kompanije i banke samo još jedan način da zarade novac. Kreditna kartica je lak način da se kupi nešto, pogotovo ako prihodi nisu dovoljno veliki pa više odgovara otplata na rate, ali to što banka nudi kreditne kartice uz tekući račun ne mora da znači da ona mora da se prihvati, savetuju analitičari tog portala.

Kreditna kartica je najlakše dobijeni kredit, a građani često ne shvataju da tim putem ulaze u zamku iz koje je teško izaći.

Štednja, otplata više od mesečnog minimuma predviđenog duga, izbegavanje kupovanja sitnica na kredit samo su neke od preporuka sajta kamatica.com za oslobađanje od takvih dugovanja.

Prema podacima Udruženja banaka Srbije, u našoj zemlji je trenutno izdato više od milion kartica, koje koristi oko 827.408 građana. Iako je za njih predviđen limit do 76 milijardi dinara, oni koriste tek nešto manje od polovine te sume, odnosno oko 36 milijardi dinara.

Građani treba da budu svesni da su kreditne kartice za kartičarske kompanije i banke samo još jedan način da zarade novac. Kreditna kartica je lak način da se kupi nešto, pogotovo ako prihodi nisu dovoljno veliki pa više odgovara otplata na rate, ali to što banka nudi kreditne kartice uz tekući račun ne mora da znači da ona mora da se prihvati, savetuju analitičari tog portala.

Oni naglašavaju da stoga treba razmisliti da nije možda pametnije da se štedi kako bi se kupile potrebne stvari.

Za štednju će, ukazuju, biti potrebno više vremena, ali će se na taj način izbeći troškovi održavanja i kamate, koje neizbežno moraju da se plate kada se plaća kreditnim karticama, a kreću se od 19 pa do 32,2 odsto.

Anketa NBS koja je urađena prošle godine pokazala je da su se kamatne stope na kreditne kartice za dug u dinarima kretale od 19 do 32,2 odsto, dok je raspon kamata na dug u evrima iznosio između 15 i 23 odsto.

Takođe, ono što mnoge građane uvodi u "duboke virove" prezaduženosti je oslanjanje na minimalnu ratu otplate kreditne kartice.

Kod rivolving kartica, taj iznos najčešće je pet odsto od ukupnog duga, pa sama ta činjenica za većininu građana predstavlja najveću zamku.

Međutim, kada se nešto plaća kreditnom karticom, uvek se mora imati u vidu otplata ukupnog duga, a ne ona suma koja morate da se plaća mesečno.

Ako se klijent fokusira na ratu koja na primer iznosi 2.000 dinara, potpuno se gubi iz vida da je tih 2.000 dinara samo vrh ledenog brega, odnosno samo pet procenata duga uvećanog za kamatu (npr. oko 40.000) koji tek treba da se otplate. Ritam otplate duga "pet po pet procenata plus kamate" može se razvući u beskonačnost, što znači da će se mnogo novca dati na ime kamate.

Za one koji kasne sa otplatom, loša vest je ta da su kamate u tom slučaju još veće od redovnih.

Prema podacima NBS, prosečna zatezna kamata na dug u dinarima na kreditnim karticama iznosi 42,67 odsto, pri čemu čak sedam banaka primenjuje kamatnu stopu oko 60 odsto, a kod jedne banke zatezna kamata iznosi čak 80 procenata.

Na dug u evrima prosečna zatezna kamata je oko 20 odsto, navodi se na ovom sajtu.

Suprotno uvreženim stereotipima o ženama i njihovom nemarnom odnosu prema novcu, podaci Udruženja banaka Srbije pokazuju da muškarci, a najviše oni između 30 i 50 godina, koriste kreditne kartice više nego žene.